Priča o vodi
Čitajte pažljivo deklaraciju
Da li ste se ikada zapitali šta znače hemijski simboli na omotaču flaširane vode koju pijete, odnosno da li podaci iz lične karte vode "odgovaraju" podacima iz vašeg zdravstvenog kartona? Na vama je da odlučite koju ćete vodu piti. Ali, morate znati da nisu sve vode iste. Njihov kvalitet, osim porekla, određuje sastav minerala u njima.
Poznato je da nedostatak pojedinih minerala u organizmu može loše uticati na zdravlje čoveka. Ali, organizam se ne sme ni opteretiti mineralima, jer njihovo prekomerno prisustvo, takođe, loše utiče na zdravlje, zbog čega se u svakodnevnoj upotrebi i za celu porodicu mogu naći samo vode koje imaju manje od 500 mg/l suvog ostatka (minerala), a idealno je ako imaju suvi ostatak oko 300 mg/l.
Pošto ove vode organizam lakše prihvata, one imaju povoljan uticaj na zdravlje svih kategorija stanovništva i mogu potpuno da zamene običnu vodu za piće, što nije slučaj s vodama većeg stepena mineralizacije.
Vode sa vrednošću suvog ostatka preko 500 mg/l su previše "zasićene" i njihov unos treba ograničiti, a često je potrebno konsultovati i lekara, jer većina visokomineralizovanih voda sadrži najviše natrijuma koji predstavlja faktor rizika u nastajanju hipertenzije. Vode sa mnogo niskom vrednošću suvog ostatka (ispod 50 mg/l) su neukusne, bljutave, nisu pitke, a i pijući njih ne dobijamo dovoljno minerala koji su nam potrebni.
Kao što je u životu potrebno naći balans, tako je i kod mineralne vode mnogo bitniji uravnotežen odnos sastojaka od njihove pojedinačne količine. Tako i mineralna voda koja ima specifičan balans minerala višestruko dobro utiče na ljudski organizam, jer apsorpcija nekog pojedinačnog minerala u velikoj meri zavisi od količine drugih minerala u organizmu u tom trenutku.
Treba znati da organizam 80–90 odsto potrebnih mineralnih materija dobija iz hrane, a ostatak (10-20 odsto) iz vode.
Dakle, pre nego što se odlučite koju ćete vodu kupiti za sebe i svoju porodicu, pogledajte koncentraciju minerala koji se nalaze na etiketi flaširane vode. Njihovo dejstvo na organizam je različito:
Kalcijum
je važan makroelement koji obezbeđuje normalno funkcionisanje organizma zajedno sa magnezijumom, ali samo ako je njihov odnos približno 2:1, a da pri tome, njihov zbir ne prelazi 150 mg/l. Ukoliko je jedan od ova dva minerala prisutan u većoj koncentraciji, on sprečava apsorpciju drugog i dolazi do njihivog taloženja u oranizmu.
Kalcijum je presudan za čvrste kosti i zube, posebno kod dece. Izgradnja kostiju u mladosti utiče na to kakve ćemo kosti imati u starosti. Pored toga, kalcijum smanjuje osetljivost na alergije, posebno one na sunce. Joni kalcijuma djeluju i na nervni sistem. Ako neko ima premalo kalcijuma u krvi postaje živčan, strašljiv, brzo plane. Stoga je neophodan svima koji su pod stresom a posebno sportistima i poslovnim ljudima. Najnovija istraživanja pokazuju da štiti i od raka creva.
Magnezijum
je kritičan element za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma, posebno za kardiovaskularni i nervni sistem. Kao kofaktor u više od 300 enzimskih sistema u humanim ćelijama Mg ima odlučujuću poziciju u normalnoj miokardnoj funkciji. Valja svakako znati da je za protektivno dejstvo na kardiovaskularni sistem odgovoran magnezijum, kao i međusobni odnos ovog minerala i kalcijuma. .Poželjno je da nivo magnezijuma u vodi za piće bude bar 30 mg po litri. Vode sa puno magnezijuma ne treba davati maloj deci.
Natrijum
je esencijalni element zdravlja i funkcionisanja organizma, ali u svakodnevnoj upotrebi u vodi ne bi trebalo da ga bude više od 150 mg/l, a preporučljivo je da ga bude i ispod 50 mg/l. Ovo stoga što su osobe koje pate od kardioloških, bubrežnih i bolesti organa za cirkulaciju, kao i deca sa neformiranim bubrezima osetljivi na njegovu povećanu koncentraciju. Sa zalaskom u godine, naša osetljivost na natrijum često postaje izraženija. Većina domaćih flaširanih voda ima visok sadržaj natrijuma u svom sastavu, što nije dobro, jer njegovo prekomerno prisustvo sprečava gubitak telesnih tečnosti (sprečava znojenje, mokrenje, te dovodi do vezivanja vode u organizmu) što dovodi do rasta krvnog pritiska, gojaznosti, stvaranja celulita... Zbog njegovog štetnog dejstva i činjenice da ga kroz ishranu svakodnevno unosimo od 4 do 7 puta više nego što je potrebno treba voditi računa da se maksimalno smanji njegov unos.
Kalijum
je potreban organizmu, ali njegov višak izaziva stres bubrega, pa i prekid njihovog rada, i zato za svakodnevnu upotrebu ne treba koristiti vodu koja ga ima više od 12 mg/l.
Sulfati
su bitni za očuvanje zdravlja i vitalnosti ćelija, ali u svakodnevnoj upotrebi u vodi ne bi trebalo da ih bude više od 30 mg/l. Visok nivo sulfata može da prouzrokuje dijareju i dehidrataciju.
Hloridi
pomažu u čišćenju otpadnih materija iz organizma tako što olakšava flinkcionisanje jetre. Podstiču varenje. Pomaže da ostanete gipki. Dnevne potrebe za hloridnim jonom zadovolje se kroz unos prosečne količine kuhinjske soli. Prevelik unos hlorida može dovesti do određenih disfunkcija u organizmu.
Nitrati i nitriti
su zagađujuće materije i u flaširanoj vodi ne bi trebalo da ih bude. Za spravljanje hrane za bebe sme da se koristi samo voda bez nitrita.
Hidrokarbonati (bikarbonati)
su veoma poželjni u vodi jer pomažu varenju, što naroćito odgovara osobama sa hroničnim oboljenjem probavnog trakta.
Silicijum dioksid ("silica")
koji je prisutan u nekim mineralnim vodama jako je bitan element za organizam. On je neophodan za stvaranje kolagena kostiju i vezivnog tkiva, za zdrave nokte, kožu i kosu, za apsorpciju kalcijuma, za fleksibilnost arterija i time igra ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Silicijum-dioksid je važan za prevenciju "Alchajmerove bolesti". Zatim, on stimuliše imuni sistem i sprečava proces starenja ćelija u tkivima. Kalcijum, magnezijim i kalijum povećavaju dejstvo silicijum dioksida.
Joda
ima vrlo malo, ili nimalo u podzemnim malomineralizovanim vodama, ali ga ima u naftnim i morskim vodama. On je esencijalni element za sintezu hormona tiroidne žlezde. Usled nedostatka joda nastaje Bazedovljeva bolest. Kuhinjska so se obogaćuje kalijum-jodidom da se spreči nastanak ove bolesti. Njegov preterani unos može dovosti do predisponiranosti za oboljenja štitne žlezde.
Ako se svakodnevno upotrebljava prirodna mineralna voda, ona ne bi trebalo da sadrži više od 1 mg/l fluorida, kako bi se izbegla fluoroza zuba i drugi neželjeni efekti.
Jedna od hemijskih karakteristika koja označava kiselost ili baznost vode je pH faktor. Njegove normalne vrednosti se kreću od 6 do 8, a ako imaju dodat ugljen-dioksid, njegov nivo se spušta i do 4,5. Takva voda može da izazove rastvaranje minerala zuba. Najbolje su blago bazne vode, sa pH između 7 i 9. Vode sa pH vrednošću iznad 7, dobar su lek protiv starenja.
Gazirane mineralne vode, pogotovo one sa visokim sadržajem ugljen-dioksida, smanjuju pH vrednost, tj. povećavaju kiselost tkiva i krvi, što između ostalog dovodi do bržeg starenja organizma, a može da izazove i kancer. Osim toga CO2 je vrlo agresivan gas koji može da ugrozi zdravlje onih koji takvu vodu stalno piju u velikim količinama.
Na osnovu svega napred navedenog možemo zaključiti da pravim odabirom vode možemo suzbiti, lečiti ili izlečiti bolesti današnjice - stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu, a sve to pod kontrolom lekara i primenom određene dijeto-terapije.
